U jednom trenutku kucanje prestade. Merdzan je 
vidio kako se pri vrhu desne plecke misici zatezu i koza 
odize. On pridje brzo i prosjece to ispupceno mesto 
unakrst. Blijeda krv potece najpre oskudno pa sve jace. 
Jos dva-tri udarca, laka i oprezna, i na presjecenom 
mjestu stade da izbija gvozdjem pokovani siljak koca.
Udario je jos nekoliko puta, dok vrh nije dosao do u 
visinu desnog uha. Covek je bio nabijen na kolac kao 
jagnje na razanj, samo sto mu vrh nije izlazio kroz 
usta nego na ledja i sto nije jace ozlijedio ni utrobu 
ni srce ni pluca. Tada Merdzan odbaci malj i pridje. 
Razgledao je nepomicno telo, zaobilazeci krv koja je
curila sa mesta gde je kolac usao i izasao, i hvatala 
se u malim mlakama na daskama. Dvojica Cigana 
okrenuse ukuceno telo na ledja i stadose da mu 
vezuju noge pri dnu uz kolac. Za to vrijeme Merdzan
je gledao da li je cojvek ziv i pazljivo posmatrao to 
lice koje je doslo odjednom podadulo, sire i vece. 
Oci su bile siroko otvorene i nemirne, ali ocni kapci 
nepomicni, usta rasklopljena i obe usne ukocene 
u grcu; iz njih su belasali stisnuti zubi. Pojedinim 
od licnih misica covek nije mogao da vlada; stoga je
lice izgledalo kao maska. A srce je bilo muklo i 
pluca radila kratkim i ubrzanim dahom. Dvojica 
Cigana stadose da ga dizu kao brava na raznju. 
Merdzan je vikao na njih da paze, da ne drmaju
telom; i sam je pomagao. Uglavise donji, debeli 
dio koca medju one dvije grede i ukovase sve 
velikim ekserima, zatim pozadi, u istoj visini, 
poduprese kratkom ziokom koju takodje 
prikovase i za kolac i za gredu od skela.


   Jer oni koji vladaju i moraju da tlace da bi 
vladali, osudjeni su da rade razumno; a ako, 
poneseni svojom strascu ili natjerani od protivnika, 
predju granice razumnih postupaka, oni silaze na
klizav put i oznacavaju time sami pocetak svoje 
propasti. Docim se oni koji su tlaceni i iskoriscavanji, 
lako sluze razumom i bezumljem, jer su to samo 
dvije razne vrste oruzja u stalnoj, cas podmukloj 
cas otvorenoj borbi protiv tlacitelja.


   U toj velikoj i cudnoj borbi koja se u ovoj Bosni 
vjekovima vodila izmedju dvije vjere, a pod vidom 
vjera za zemlju i vlast i svoje sopstveno shvatanje 
zivota i uredjenje sveta, protivnici su otimali jedan 
drugom ne samo zene, konje i oruzje, nego i
pesme.


   Nesreca nesrecnih ljudi i jeste u tome sto za njih 
stvari koje su inace nemoguce i zabranjene postanu, 
za trenutak, dostizne i lake, ili bar tako izgledaju, 
a kad se jednom trajno usele u njihove zelje, one se 
pokazu opet kao ono sto jesu: nedostupne i zabranjene, 
sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima 
posegnu.


   ... na ovoj zemlji ne moze biti dobrote bez mrznje 
ni velicine bez zavisti, kao sto nema ni najmanjeg 
predmeta bez senke.