Ivo Andric

Your browser doesn't support java1.1 or java is not enabled! Your browser doesn't support java1.1 or java is not enabled!
Your browser doesn't support java1.1 or java is not enabled!

Ivo Andric

Na drini cuprija - Odlomci:

  • [Svi oni koji su sa jedne ili druge obale prisustvovali ...]

  • [Vec je sesta godina prosla od ...]

  • [Merdzan...]


    Nazad
    Nazad na home page


    Copyright © 1999 Biljana Sredanovic



  • Biljana Sredanovic - Moji omiljeni odlomci ovog genijalnog pisca
    Ivo Andric - moj omiljeni pisac

    Ivo Andric'

    Jelena zena koje nema

      Sva iskusenja, sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se mjeriti snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje, a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena. ....... U najgorim casovima noci- a noc je bila uvek zlo vrijeme moga zivota-biva ponekad da se javi nesto kao slutnja njenog prisustva. Ne postoje cetiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se vise sta je dole, a sta gore, sta iza a sta ispred. Ziv sam, ali u svijetu poremecenih odnosa i dimenzija, bez mjere i vidjela. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko sto znam da negdje pruza ruku kojom hoce nesto da mi doda. I ja zivo zelim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo u tom bolnom polozaju jednog zapocetog i jednog nerodjenog pokreta, a ne znamo gdje smo ni na cemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono sto je zivo i jasno u mojoj svijesti, to je nasa zelja koja je jedna. Po toj zelji i znam da postojimo, ona je jedino sto nas vezuje i sto znamo jedno o drugom. ......... Dok sam tako stajao neodlucan od srece, osetio sam da se iza mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smio da se okrenem. Ostala je tu trenutak - dva nepomicna (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je polozila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po cemu sam to osetio. To je bila vise misao na zensku ruku. Kao senka pocivala je na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu tezinu i isto takvu mekocu i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svecano krut. Ne zna kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nesto da shvatim i znam, nje vise nije bilo. Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam. Da, niceg nije bilo i niceg nema, jasnog i sigurnog, ali nista nije ni izgubljeno ili iskljuceno, nepovratno ili potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolecni vetric, suncevih odblesaka na metalu i vodi, praznih sedista u kupeima, ustalasalih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema. Samo da ne prestanem da je iscekujem!

  • IVO-ENGLISH
  • ZNAKOVI PORED PUTA
  • MOST NA ZEPI
  • JELENA ZENA KOJE NEMA
  • EXPONTO
  • PISMO IZ 1920